"Zbog visokih temperatura, dolazi do nasilja na ulicama!" Koliko se klimatske promene ogledaju na ponašanje ljudi? Spasić ističe: Pogodne su za kriminal
Vrućine i visoke temperature su sve češći pratilac savremenih klimatskih promena, a njihovi efekti se ne ogledaju samo na fizičko zdravlje ljudi, već i na njihovo emocionalno stanje i ponašanje.
Istraživanja pokazuju da ekstremne vremenske prilike, naročito toplotni talasi, mogu značajno uticati na ljudsku psihu, izazivajući povećanu nervozu, razdražljivost, pa čak i agresivnost. Sve češći slučajevi nasilničkog ponašanja tokom vrućih dana otvaraju pitanje na koji način toplota utiče na ljudski mozak i društvene odnose. Prema nekim analizama, 1988. nije bila samo godina rekordne žege, već i rekordnog nasilja. Desio se do tada nezabeleženi broj ubistva, silovanja, oružanih pljački i napada - oko 1,56 miliona.
O tome da li je postojala veza između vremenskih uslova i opšte sklonosti nasilju govorili su gosti emisije "Redakcija" Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula, Bojana Šlajmer, psiholog i Božidar Spasić, bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti.
- Klima se definitivno promenila, leta su duga, bez padavina i ljudi na to svakako deluju drugačije. Onaj ko ima neku bolest takođe međa raspoloženje i emocije. Onda se mi iznenadimo kad vidimo agresivnost. Ljudi ne mogu da se prilagode uslovima života, kada su temperature visoke. Moraju tada da piju više tečnosti, ne mogu da izlaze iz kuće - kaže Stojanović i dodaje:
- Oni su onda razdražljivi i agresivni. Danas ljudi ne slušaju savete i ne paze. Ionako po statistici imamo 12% ljudi koji nisu normalni. Taj se broj leti povećava. Mesec dana već nema kiše, temperature su ekstremne. Ljudi izlaze, neadekvatno se obuku i neadekvatno se hrane.
Šlajmer upozorava da visoke temperature mogu izazvati fiziološke i emocionalne reakcije poput pada pritiska, impulzivnosti i smanjene koncentracije, što dovodi do konflikata:
- Za vreme toplih dana imate mikro i makro incidente. Sada su na ulicama makro incidenti jer ljudi čekaju autobus, ljudi su ifrustrirani i osećaju potrebu da iskažu izliv emocija. Temperatura od 35 stepeni može da izaziva širenje krvinih sudova, tada dolazi do naglog pada krvog pritiska - rekla je Šlajmer i napomenula:
- Veliki su problemi kako se neko oseća u tom trenutku. Ljudi donose pogrešne odluke, koncentracija pada i dolazi do hipersenzitivnosti. Drugačija je i konzumacija lekova leti. Mora da se savetuje i sa lekarom. Inpulsivnost nije samo stvar karaktera, već i onoga što se dešava u mozgu.
Spasić ističe da se mafijaški obračuni najčešće dešavaju leti, kada kriminalci postaju opušteniji i vidljiviji, dok policija iako brojčano smanjena zbog odmora, ostaje pripravna jer visoke temperature pogoduju nasilju
- U mafijaškm poslovima postoji jedno pravilo: ono što se zimi zakuva, to se leti i pojede. Zimi se prave dilovi i mafijaši se opuste. Nose odeću koja je lagana, ne mogu da kriju više oružje u jaknama. To je dobra prilika da dođe do tih situacija u kojima se poslovi sređuju. Evo videli smo da su uhapšeni pripadnici Kavčanske grupe. Oni su se raskomotili u Beogradu, smatrajući da ih niko neće naći - kaže Spasić i dodaje:
- Takođe, policija ide na godišnje odmore, smanjuje se intenzitet njihovom broja, međutim, svi su uvek na oprezu, jer kad dođe do vrućine, dolazi kod teških obračuna kod ljudi. Koristi se nasilje. Ovakve vrućine su pogodne za kriminalce i policija to zna i očekuje. Policija jedva čeka da se vreme stabilizuje jer je i tada normalniji dan na terenu. Sada u Beogradu više nije pozdrav "dobar dan", već "uh, ala je vruće".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs